Vjerujete li u Boga?

Eto, vrlo kratko i jednostavno, izvol'te... Mogucnost diskusije naravno otvorena...

ja ne razumijem to pitanje, naime, morala bih dobro poznavati nacin razmisljanja i stavove osobe koja postavlja to pitanje, pa bih u zavisnosti od toga glasio i odgovor...da...ili...ne
u principu vise naginjem odgovoru ne
glasanje?
jeste li citali "Da Vincijev kod"?ja sam samo gledala dokumentarac u kome izvorni istrazivaci tematike zestoko kritikuju pisca
dvd moze da se kupi u trafikama

mnogi ljudi vjeruju u boga za svaki slucaj, iz konformistickih razloga
naime, sta ako on ipak postoji, a oni, hrabro ne vjerujuci, propuste takvu gotivu kao sto je raj
neki ljudi vjeruju iz infantilnih razloga, boga u psiholoskoj ravni poistovjecuju sa figurom oca, vjera im daje osjecaj da postoji neki vrhovni autoritet, cime na neki nacin skidaju i odgovornost sa sebe sto se tice mnogih stvari
ima ih koji vjeruju da bi tako na drustveno prihvatljiv nacin izasli na kraj sa egzistencijalnom krizom, sa vjecnim pitanjima, sa svijesti o prolaznosti, sa tjeskobom
i
da da
razlozi su bitni
moje pitanje je:
zasto vjerujete?

kako vjerujete?

Bože sačuvaj!
Nisam znala da si takva lujka. Je li ti to Mrki napunio glavu svom tom filozofijom?

zasto vjerujes?
kako vjerujes?

Moja preporuka:"Procitajte Bibliju, iako niste vernici!"

Počinjem da čitam "Novi zavjet" u ponedeljak, pa ćemo da vidimo...

bice zanimljivo ako, recimo, citiras neki odlomak koji ti je posebno zamimljiv, ili koji bismo mogli prokomentarisati
ili mozda neki koji te zbunjuje i nije ti jasan
mozemo malo prodiskutovati o tumacenjima

a sta ako je i ateizam neka vrsta religije
i ateista zauzima odredjeni stav prema ideji boga
kao i sve religije

ideja o duhovnom bitku je duboko, arhetipski, ukorijenjena u svijesti covjeka
ona se na neki nacin, kroz razna predanja i tumacenja, preoblicila u ideju o bogu kao gospodaru, strogom ocu, bogu kao sveznajucem, bogu kao hrabrom ratniku, bogu kao sudiji, bogu kao svemogucem...kao covjeku

ljudska masta je zakazala gadno

preuzeto sa foruma "kafanica":

Ima li zivota posle rodjenja??


U majčinoj utrobi razgovaraju, još nerođeni, blizanci. Jedan od njih je verujući, a drugi neverujući.

Neverujući mališan: Veruješ li u život posle rođenja?

Verujući mališan: Pa, naravno! Svima je jasno da postoji život posle rođenja. Mi smo ovde samo zato da bismo postali dovoljno snažni i da bismo se valjano pripremili za ono što nas docnije čeka.

Neverujući mališan: Ma, to je glupost! Nikakav život posle rođenja niti postoji niti može postojati! Možeš li uopšte i da zamisliš kako bi taj život mogao izgledati?

Verujući mališan: Ne znam baš sve pojedinosti, ali verujem da će tamo biti više svetlosti i da ćemo, možda, sami hodati i svojim ustima jesti.

Neverujući mališan: E, kakva besmislica! Nema šanse da sami hodamo i da svojim ustima jedemo. To bi bilo zaista smešno!Pa, mi imamo pupčanu vrpcu koja nas hrani. Znaš, hteo bih nešto veoma ozbiljno da ti kažem: život posle rođenja ne može postojati i zbog toga što je naš život – pupčana vrpca – i inače suviše kratak.

Verujući mališan: A ja sam siguran i da može i da postoji. Samo što će sve biti malo drugačije, nego što je sada. Ja to zaista mogu da zamislim.

Neverujući mališan: Ali, niko se nikada nije otuda vratio! Život se jednostavno završava rođenjem. I uopšte, život – to ti je samo ogromno stradanje u tami.

Verujući mališan: Ne i ne! Zaista se ne slažem s tobom. Ne znam tačno kako će izgledati naš život posle rođenja, ali, u svakom slučaju, znam da ćemo videti mamu i da će se ona pobrinuti za nas.

Neverujući mališan: Mamu? Zar zaista veruješ u mamu? Ma, gde se to ona uopšte nalazi?

Verujući mališan: Ona je svuda i u svemu oko nas. Mi u njoj prebivamo i zahvaljujući njoj krećemo se i živimo. Bez nje mi jednostavno ne možemo postojati.

Neverujući mališan: E, to je stvarno totalna besmislica! Ja nisam video nikakvu mamu i zato je očito da ona jednostavno i ne postoji.

Verujući mališan: Ne mogu se nikako s tim složiti. Jer ponekad, kada sve unaokolo utihne, čujem je kako poje i osećam kako posmatra ovaj naš svet. Čvrsto verujem da će naš pravi život početi tek nakon rođenja. A ti?

Ovo je oooodlično ko god da je pisao !